УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, петнаест година доцније

Одломци из Дневника

Недеља, 28. VII 2002. 5:40. (Библиотека у Мишљеновцу.)

Грозница.Треба се вратити у кревет.Што ти трезан мисли, то ти пијан каже. Млађи син заспао згрчен, у трпезарији. Јутро. Петлови. Сенице.

Везане су ми руке. За шта да се ухватим?

Сеница. Шљива испред балкона. Ено, сеница скакуће испред врата. Стигла чак на праг.

Покушавам да разумем.

Зеленило шимшира, ко јед. Пролазност и трагичност живота. Сав тај шимшир је засадила покојна мајка. Надживео је. Надживљава читаве генерације.

Хорови. Петлова. Али ће доћи дан кад више неће кукурикати.

Нико ме није разумео – у то сам уверен.

Завршио сам… До октобра ће бити одштампани моји Сабрани радови (Уметност махагонија).

Бееееееееееееее! блеје овце.

Овде је популарно блејање. Многи блеје.

И киша пада. Киша тихо пада.

Врата летње кујне – отварање, затварање.

Сјебана. Пуста земља. (…………………..)

Понедељак, 29. VII 2002. 1:30.

Комарци, крвопије. Музика ноћобдија. Празнина. Провалија. Сањао – лопови упали у библиотеку и краду  – ексере! И друге ствари. Непознати лопови. Не могу да их истерам…

Снови хаоса. Двадесет хиљада зрикаваца на северу. Највећи хор на свету у ноћи. Због њих сам изашао у мрак и ушао у ову собу преображења. Човек без наде је ходајући гроб.

Синтеза је резултат равнотеже.Таложење искустава није отпочело?

Путовати Србијом. Као просјак или апостол, пешке. Описивати и записивати све, обичаје. Именовати пределе.

Слика. Обала Пека. Врбе. Сена. Дом културе. Из сна. Уз дом – празна просторија (пуна старудија). Видео их јасно у сну.

Не оглашавају се кукувије.  Тутње авиони ноћним небом. И за њима се шире отровне беле пруге.

Михаило отишао у Раброво да нешто набави.

Умио се. Грозница.

Причају у Дискотеци. Паунови Бране Аћима. Страдали. Женку појео пас на гнезду. Мужјака… исто… Без везе…

Сенице у дворишту… у башти…Тишина. Само оглашавање сеница …. (…….)

___________________________________________________________

meseceva-svadba-750

Месечева свабда

 

poledjina-500

prva-stranica-520

 

druga-i-treca-stranica-990

 

92-93-str-r-omana

_______________________________________________

dela-1

dela-2-522

 

________

Ко се данас, неколико дана после Аранђеловдана 2016. године, сећа ове књиге, овог романа, овог подухвата? То више није само срамно и апсурдно, у оваквопј једној пустињи  каква је ова земља, у којој је књижевни коров успео да надвиси брестове и јабланове, – то изгледа невероватно. Ја сам морао о свом трошку у овој несрећној земљи да одштампам прво пилот-издање својих Сабраних радова. Ко ме помогао? Јесу ли ми помогли најближи? Нису ли и они окретали главу?  Шта очекивати онда од других?… То је мучна тема; треба је отворити… Сада, када су све скоро издавачке институције у овој земљи доведене до апсолутнога срозавања, или наметања некаквих књижевних диносауруса… Шта човеку и писцу који нема длаке на језику преостаје?

Да гледа у небо, премрежено отрованим облацима и пругама. Као  фотограф Б. Веддер?

Фотографија шведског фотографа Branke Vedder

Фотографија шведског фотографа Branke Vedder

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s