РАТ У ЛУКСЕМБУРШКОМ ПАРКУ

 

Блез Сандрар

РАТ У ЛУКСЕМБУРШКОМ ПАРКУ

 

Ове ДЕТИЊАРИЈЕ

су  посвећене

мојим друговима

из Легије странаца

Мјечиславу КОНУ, Пољаку,

убијеном у Фризу;

Виктору   ЧЕПМЕНУ,  Американцу,

убијеном код Вердена;

Хавијеру   де   КАРВАЉУ,   Португалцу,

убијеном  на наваренском  салашу;

добровољцима

УМРЛИМ ЗА ФРАНЦУСКУ

БЛЕЗ   САНДРАР

MCMXVI

 

„Један два један два135

И све ће бити добро. . .“

Они су певали

Неки рањеник је ударао такт својом штаком

Око му је испод завоја

Осмех Луксембурга

И димови фабрика муниције

Понад  златног лишћа

Бледа јесен крај  лета

Ништа се не може заборавити

Само се још мала деца играју рата

Соме Вердена

Мој  велики брат је у Дарданелима

Како је то лепо Пушка

ЈА!

Крици умилеи гласови Крици

ЈА!

Руке се пружају

Ја личим на тату

Имамо и топове

 

Једна   девојчица  изиграва  бициклисту   ЈА!

 

Један коњ поскакује

У базену се мале флоте укрштају

Париски меридијан је у млазу воде

Полазе у напад на стражара који једини има прав.у сабљу

И  убијају  га помоћу смеха

На палмама засађеним у сандуцима виси сунце

Војничка медаља

Тапшу дирижаблу што пролази близу Ајфелове куле

Затим уклањају мртве

Сви хоће да буду мртви

Или   барем  рањеници       ЦРВЕНО

Сеци сеци

Сеци руку сеци главу            БЕЛО

Дају све

Црвени крст                             ПЛАВО

Болничарке имају 6 година

Срце им је пуно осећања

Ваде очи луткама да би слепцима вратили вид

Видим! Видим!

Они који су играли Турке сада су носачи носила

А они који су играли мртваце васкрсавају да би

присуствовали чудотворној операцији

Сада прегледају илустроваие новине

Фотографије

Фотографије

Сећају се онога што су видели у биоскопу

То постаје озбиљније

Вичу и ударају боље од Гињола136

И у најжешћем окршају

У ватри битке

Сви трком одлазе да једу колаче у облику саћа

Припремљени су.

Пет је сати.                                             С

Решетке парка се затварају.            А

Враћају се кућама                               Њ

Вече је.                                                   А

Чекају цепелин који не долази       Р

Уморни

С очима на упаљачима звезда

Док вас дадиље вуку за руку

А маме се спотичу о велике тамне аутомобиле

Сутрадан или неког другог дана

Ту је ров у гомили песка

Ту је шумица у гомили песка

Градови

Једна кућа

Цела земља                                                         Море

Па можда и море

Импровизована артиљерија се окреће око замишљених

бодљикавих жица

Змај  брз као ловачки авион

Дрвеће се празии и лишће се пресипа преко ивице и

окреће као падобран

3 вене на застави се надимају при сваком удару

хаубице ветра

Ти нећеш бити однета мала лађо од песка

Чуда од деце, више него инжењери

Итрају се смејући се танку с отровним гасовима

подморници-испред-Њујорка-кој а-не-може-да–прође

Ја сам Аустралијанац, ти си црнац, он се умива

подражавајући живот-енглеских-војника-у–белгији

Руска шапка

1 Легија части од чоколаде вреди 3 дугмета с униформе

Ено пролази генерал

Једна девојчица каже:

Много волим  своју нову америчку маму

А један дечак: — Не Жила Верна, већ опет купи лепи

недељни службени извештај  о рату

 

У ПАРИЗУ

На дан Победе кад се војници буду вратили…

Сви ће желети да ИХ виде

Сунце ће рано као трговац слаткиша од бадема

отворити празнични дан

Биће пролеће у Булоњској шуми или у близини

Медона

Сви аутомобили биће намирисани а сироти коњи јешће цвеће

На прозорима ће све девојчице ратни сирочићи имати

на себи лепе патриотске хаљине

На кестеновима булевара  фотографи опкорачив

гране упериће своје апарате спремни да окину

Опколиће  филмског  оператера  ноји ће  боље  од

гутача  змија прогутати историјоку  поворку

После подне

Рањеници ће  своје  Медаље  окачити о  Тријумфалну

капију и вратити се кући не храмљући

Затим

Увече

Звездани трг ће се вознети на небо

Купола  Инвалида  певаће  над  Паризом  као  огромно

златно звоно

А новине ће хиљадугласно клицати МАРСЕЉЕЗИ Жени Француске

Париз, октобар 1916.

_

135   Мојсије  Кислинг, сликар, Сандраров друг из рова који је био поред песника у Наварену оног дана када је изгубио десну руку, илустровао је ову тужну поему с пет „љупких“ литографија – лепих зелених кутова Луксембуршког парка где се одвија пародија битака на Соми, код Вердена. Цензура је одобрила штампање ове поеме 11. Децембра 1916, 861. Дана рата…

ЛеЗ 0010230