ШВЕДСКЕ ПРОПОРЦИЈЕ

НОВОГОДИШЊИ ПОКЛОН: ТРОБРОЈ НОВИБУСУРА. 00449 – 00450 – 00451. СПЕКТАР Десетодневни избор „Заветина“

ЛеЗ 0012314 НОВИБУСУР 00449 – 00450 – 00451. СПЕКТАР Десетодневни избор „Заветина“. – КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА. – «Кад желим да отерам мисли од себе, о ономе што ме у овом рату чека, ја се у Риму враћам, често, у мислима, у место Рокаразо, а одлазим и у Данску, и Норвешку, и Шведску, па и на Шпицберген, у сећању», пише Милош Црњански, у првој књизи књиге КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА I. (стр. 92) Читајући то поглавље («ДУРО. ДУРО, ДУРО…»), други или трећи пут (после дужег времена) у Шведској, уочи поласка на Северни пол, посматрам карту света на мом радном столу, и одједном, помишљам и на …..Црњански je знаo за Перуна, Дажбога, за словенска предања и легенде и словенску стару веру…Али Црњански — по природи ствари — није могао да чита оригиналне Сањтије Перунове Веде (Књига Перунове Мудрости) једно од најстаријих словенско-аријских светих предања, које су сачували жреци – чувари древноруске инглистичке цркве православних старовераца- инглинга. Јер у том тренутку оне нису познате, ни доступне писцу… 
Имам срећу да могу да читам ту књигу, која Црњанском није била ни позната ни доступна (десето издање Књиге Перунове Мудрости *** ); овде у Шведској…
Читајући, сазнајем толико тога. Целокупне Сањтије Перунове Веде састоје се из девет кругова. Сваки круг приповеда о једном од девет дана, током којих су народи Расе Велике у иријском граду Асгарду ****, разговарали са Богом Перуном.
Иријски Асгард (подигнут је године 5028 после Великог пресељења из Даарије (104 778. године п.н.е.). На његовом месту сада се налази савремени град Омск, такође на ушћу река Ом и Иртиш, чије је старословенско име Ириј. *****   НОВОГОДИШЊИ ПОКЛОН: ТРОБРОЈ

ЛеЗ 0013315 NAUČNIK RAZOTKRIO SVETSKU ZAVERU: Zbog ovoga su ruski istraživači MISTERIOZNO NESTAJALI, a istina o Fukušimi je POTPUNO DRUGAČIJA!

Sergej Albertovič Salij, doktor nauka fizike i matematike, razotkrio je na koji način su tajne, globalne sile lišile svet velikih naučnih otkrića kojima bi svet uživao u besplatnoj energiji. Naučnici su ubijani, a istraživanja prikrivena, dok su se slušala naređenja Iluminata, a sa ciljem da se zaradi novac na potpuno nepotrebnoj nafti i gasu, kaže on 

КРАЂА. ЈОШ УВЕК НИСУ СКЛОНИЛИ ПЛАГИЈАТ…

Тзв. Веб сајт уз подршку ГООГЛа  „Школица“, пример је директног копирања, овог овде сајта, верзија из маја 2013. године. На том сајту који потписују  непознати ми хакери , који се представљају као „Само за делије“, постоји и образац за директно дописивање са управником „сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, Мирославом Лукићем.  Електронска пошта која се шаље на тај начин не стиже у поштанско сандуче  М. Лукића, већ ко зна где и коме – тј. на адресу  непознатих хакера. То никада немојте заборавити. –  30. март 2014.

      ГОООГЛ је обавештен, али није реаговао – није брисао отету, тзв. фалш-верзију! 

     17.04. 2015. У Београду. Власник сајта М. Лукић

   ___________

Хакери, који се потписују као „Samo Za Delije“,  копирали су и скоро у свему преузели Веб сајт „Заветина“  „Виртуелни музеј“ , назвавши фалш-копију „Школица“. 

Видети:  „Школица“

Приметили смо да ова недозвољена преузимања појединих интернет локација   постају све учесталија са популарношћу порастом посета врло дефинисаних интернет локација „Заветина“.

...“Виртуелни музеј“ је, преузет на недозвољен начин, како „Делије“, пишу „априла 22, 2013»

Надамо се да ће тзв. “Делије”  обрисати своју  недозвољену, фалш-копију у најкраћем року, пре него што их пријавимо…

У Београду, у недељу 2. фебруара 2014.     М. Лукић

***

Наравно, то се није догодило. Због тога још једном скрећемо пажњу, пријатељима и сарадницима „Заветина“, и свим људима добре воље, не само у Србији већ и широм света, да буду опрезнији са споменутим отимачима – назовимо их – „слепим мишевима“…Надамо се да ће ови „мишеви“ изаћи из своје „пећине“ на видело, временом….

18. април 2015. Београд

ЛеЗ 0009355  

*  *  *

Упозорење свим добронамерним људима

ЈОШ УВЕК НИСУ СКЛОНИЛИ ПЛАГИЈАТ…  Непознати ми отимачи и плагијатори.

Крајем новембра 2017. Краљевина Шведска. М. Л.

ШВЕДСКЕ ПРОПОРЦИЈЕ / Белатукадруз

Овај дрвени џин није један једини; видели смо и неке масивније, које су олује обориле. Леже на неким сеновитим имањима. Оваквих џинова и камења пуна је Краљевина Шведска. Има и камених кућа, али више има, чини ми се, оних дрвених. Каменом Швађенин осигурава обале река, и зида подруме за чување намирница у зимском периоду. Каменим кућама ватра није апсолутни непријатељ, али дрвеним може бити понекад. Шведска лежи на језерима, на камењу; и има толико црногоричиних шума! Нисам доживео пролеће и лето у Шведској. Михољско лето јесам – и захвалан сам језерима, брезама и камену на незаборавним сликама. И мом дивном водичу…Понекад ми се чини да камени блокови који искрсавају успут сјајни од пљускова краткотрајних, сијају као месечина на планинама и камењарима црногорским…

       Уочи наше славе Светог Аранђела, 2017. (Јатаци знају моју адресу!)

ЛеЗ 0012873

Снимак начињен на обалама језера Асунден (Шведска, Транемо, Торп Стенхус; новембар 2017)

ИЗ ДНЕВНИКА ВОЂЕНОГ 1997. (СВЕСКА 323)

ИЗ ДНЕВНИКА ВОЂЕНОГ 1997. (СВЕСКА  323)

Понедељак, 15. 09.  1997.  6:50 ч.

  1. Мора – змија црвена. Која ме ујела.
  2.   Аутобус – гужва…
  3.   Сањао стару фасаду кафане (Микајла Дрде).
  4. Календарски јесен почиње 22, тј. следеће недеље.
  5. Прокапљује…

1968. Кучево. Отац Мирка Стојићевића није био одушевљен чињеницом да се његов син дружи са мном…

* *

    Двадесет година доцније (негде на југу Краљевине Шведске). –  Да сам тада покушао да напустим Србију? То је било немогуће. Размишљао сам о сасвим другим стварима. 

   Ти дневници, које сам водио, били су нека врста „додатка“ уз оно што сам писао (есеји, поезија, романи – рукописи, који нису имали шансу да угледају светлост дана, у  Србији, дубоко огрезлој у порнографији комунизма, социјализма, тоталитаризма). Чему све то? Ко то може разумети, данас? Али, ја то нећу уништити. Уништавања су погубна. Заиста, то што сам сањао те ноћи пре двадесет година, била је дубља истина. Мене је, заиста, ујела „црвена змија“, испунивши ме опасним отровом…

    Написао сам: „Сањао стару фасаду кафане (Микајла Дрде).“ Тачније је: то је била кафана мишљеновачког деловође Живана Перића, који је ту зграду и двориште продао првом послератном председнику нашег села. (Још увек се та зграда држи; и у њој живи снаха пок Микајла Дрде, која је толико остарила да се једва креће, и не препознаје нас. Губи се у разговору, и понавља како је изгубила четири детета…) Стара кафана предратног мишљеновачког деловође надживела је много тога, пад берлинског зида и бомбардовање Србије 1999. и дочекала да је један шведски фотограф овековечи… Надживела је многе људе из нашег завичаја (Миле Вулин, Миле Буџа,  Миле Пацаруда, Блага Нантуљ, Мика Лукић, Џонга, Радиша Банкер, Воја Џанин, Мирко Стојићевић… и да не набрајам… Јер би листа била много, много дужа… тих обичних људи, који уопште нису били обични. Кад склопим очи, ти ликови почну да навиру као рој летњих мушица… Али не, то није сасвим тачно: мушице су сасвим ситне, а ти ликови што искрсавају, онакви су каквим сам их запамтио као дечак, или као младић: на пример, наш кумашин Пацаруда се, витак и леп, плав, насмешен, налик на глумца Џемс Дина, смеши и нешто довикује…) Кафана Живана Перића са дотрајалом фасадом, налик је на неку врсту пергамента, на коју је уписано невидљивом руком, и оно што ја заборавим да споменем, и што можда нећу стићи никада да допуним и појасним…  (…)

ЛеЗ 0012835 

Прве слике снимљене по доласку у Шведску на реци Етран, крај једне од хидроцентрала на овој реци… стојим између два висока стабла, која нешто симболизују…