Архиве категорија: Некатегоризовано

САНДРАР ЈЕ, НЕКЕ СВОЈЕ СТИХОВЕ, ЈЕДИНО ЗЛАТО КОЈЕ ЈЕ ИКАДА ИСКОПАО, ПОХРАНИО У БРАЗИЛСКИМ БАНКАМА…

 

ФАКСИМИЛ  ПРЕТПОСЛЕДЊИХ СТРАНИЦА ПОГОВОРА  (из књиге Блез Сандрар ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА / У СРЦЕ СВЕТА, 1990, Београд)

sto-godina-docnije-sandrar
О БЛЕЗУ САНДРАРУ НИ СТО ГОДИНА ДОЦНИЈЕ

 

 

..

Advertisements

Филмска поезија / Белатукадруз

po-povratku-iy-berbernice

ПОЈАВИО СЕ СМУК УСРЕД ЗИМЕ: Македонци страхују да то предсказује катастрофу!

На Галичнику је измилео усред зиме, а снимак како гмиже по снегу појавио се на друштвеним мрежама уз питање – да ли његова појава када му време није, најављује катастрофу.
“Да није ово знак да се нешто дешава у унутрашњости земље… Не дај боже да се ради о тектонском померању тла”, написао је Игор Канзас на свом Фејсбуку.
Коста Динев је убеђен да “долази земљотрес”, а Робин Бојчевски сматра да ће бити занимљива година чим су змије овако рано измилеле, а мразеви им нису наштетили.
За разлику од катаклизмичких предвиђања, било је и оних који на то гледају са ведрије стране.

Уз ову вест, један читалац је додао као коментар и ове редове : ПРЕДСКАЗАЊЕ

Змијски зимски сан је прекинут
иако је зима и мрзла земља покривена сметовима.

На добро не слути, рекли би стари и још би додали:
Со и брашно, децо, под девет камена, да се нађе,
за недајбоже и све халабуке које ће да се ваљају испод табана,
понад главе. И огњило и кресиво, труд, немојте да заборавите,
и у бошчалук, крај улазних врата, суве и топле пресвлаке.
Толко је доста да се преживи, ако се жив остане.

У новембру измиле смукуља у Србији,
у фебруару у Македонији по снегу непоменка гамиже,
а док би нашој деци да објаснимо шта је кремен и кресиво,
прошло би много дрвља и камења мутном Моравом.

Итд. (Потпис „Златни Скарабеј“ )

То је више од обичног коментара
(Добар пример филмске поезије.
Филмска поезија полази од нечег,
Од вести, и видеа. Документарног филма.
Од најнеочекиванијег и скоро невероватног.
Митског. Од резова и личних углова)
То није песма у правом смислу речи,
Хомер и стари песници не би певали
Тако, јер није било видеа, техничких
Подстрека, али било је бојазни и сујеверја
Које је плодно и данас, поготову кад не знамо
И кад наука не стиже ни да промуца
О много чему. Изоставио сам четири реда
Коментара уз вест о појави смука усред зиме.

Никада човечанство није било ближе
Најдубљим страховима због близине
Катастрофе… (Далеко била!!)

Јубиларна 25-годишњица Крунског Савета

25-godina

Јубиларна 25-годишњица Крунског Савета обележена је поменом преминулим члановима Саветодавних тела Круне у дворској капели Светог Андреја Првозваног, након чега је уприличен и свечани пријем на Краљевском Двору.
Годишњици су присуствовали Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, чланови Саветодавних тела Круне, њихове породице и пријатељи, као и представници верских заједница и званице из јавног и културног живота Србије.
„Саветодавна тела Круне учествовала су, било директно, било индиректно, у догађањима која су обележила протеклих четврт века наше историје. У неким активностима су били драгоцени и успешни, у неким мање, али никада и нигде нису били ни некорисни ни штетни! То је веома битно и у томе се огледа исправност њиховог избора. Са собом су носили велики ауторитет који није био резултат чињенице да су чланови Савета, већ чињенице да они јесу Савет. Они су галерија портрета и индивидуалних врлина и вредности који нашу историју чине јединственом, и нашом и општечовечанском. Они су ареопаг Србије. Свакако не само они, али српског ареопага без њих нема нити може бити“, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.
Присутнима се обратио и господин Драгомир Ацовић, председавајући Крунског савета и члан Крунског већа:
„Када протекне двадесет пет година имате проблем да то време лоцирате у сећању. Двадесет пет година је неодређени сажетак времена, нешто што није довољно давно да би прешло у легенду, нити довољно скоро да би се могло посматрати као недовршени део садашњице. Двадесет пет година је много мало, и мало много.
Саветодавна тела Круне су и даље оно што су и до сада била: оаза умерености, толеранције и свести о пореклу, данашњем тренутку и судбини. Ми смо скуп добронамерних индивидуа, окупљених око заједничке визије. Ми нисмо заједница истомислећих, ми смо гремијум одговорних. Нико није постао члан саветодавног тела Круне да би се о њему чуло или да би постао познат; ко год се овде нашао већ је имао и име и дело, и то је уложио у част и привилегију да својим саветом и знањем помогне јединој националној институцији коју ни један политички фактор не осећа као своју, али је сви виде као феномен који их самим својим постојањем неугодно подсећа да постоји нешто што је изван дневне политике и партикуларних интереса. То није самохвалисање, то је чињеница“, рекао је господин Драгомир Ацовић.
Овом приликом саопштена су именовања у Саветодавним телима Круне и уручене повеље о додели краљевских одликовања.
За члана Крунског Већа (КВ) именован је господин Ђурђе Нинковић, правник и адвокат.
За чланове Крунског Савета (КС) именовани су академици Коста Чавошки, Милован Данојлић , Милосав Тешић, Марко Бумбаширевић и господин Владан Вукосављевић
За члана Крунског Кабинета (КК) именован је господин Љубодраг Грујић…..

више

Читајући два најтиражнија београдска листа рано јутрос

Београдски лист „Политика“ пише:

Вучић, једногласно – одлука је Председништва СНС, а главни одбор странке у петак би требало да потврди његову кандидатуру за председника Србије.

Председништво је одлуку о кандидатури лидера странке, Александра Вучића, донело вечерас једногласно и обавезало га да настави разговоре са актуелним председником Републике и да покуша да обезбеди пуно државно јединство:

„Председник Српске напредне странке Александар Вучић обавезује се да у најбољој вери настави разговоре са садашњим председником Републике, Томиславом Николићем, и покуша да обезбеди пуно државно јединство свих одговорних фактора у Републици Србији, у намери да се Србија одбрани од снага прошлости и обезбеди њен даљи напредак”, наведено је у саопштењу, преноси Танјуг.

Такође се додаје да је председник СНС дужан да разговара са свим партнерима Српске напредне странке и покуша да обезбеди широку народну подршку за победу на предстојећим изборима.

Дачић: Кандидатура Вучића једино рационална и логична

Потпредседник Владе Србије и председник СПС Ивица Дачић поздравио је вечерас одлуку Председништва СНС да Александар Вучић буде заједнички кандидат за председника Србије.

„Та одлука је најбоља за Србију, једина рационална и логична”, рекао је Дачић за Танјуг.

„Његовом победом као заједничког кандидата гарантује се политичка стабилност Србије у наредном периоду”, истакао је Дачић.

Он је додао да је тим поводом за сутра заказао седницу Председниства СПС-а, а за суботу и седницу Главног одбора.

„Вечерње новости“ преносе:
…БИЛО ДА БУДЕМ ПРЕДСЕДНИК, БИЛО ДА НЕ БУДЕМ, СВАКАКО ВИШЕ НЕЋУ БИТИ ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ

Било да будем председник, било да не будем, свакао више нећу бити председник владе, изјавио је вечерас премијер Александар Вучић поводом данашње одлуке Председништва његове Српске напредне странке да га предложи за кандидата за председника државе.

„Могуће је да ми је ово последњи наступ као председика владе, барем на РТС-у, последњи велики наступ као премијера“, казао је Вучи гостујући на Радио-телевизији Србије.

Он је додао да ће коначну одлуку о његовој кандидатури донети Главни одбор СНС-а 17. фебруара.

Он је рекоа да би волео да настави да сарађује са садашњим предедником државе Томиславом Николићем, уколико Николић то жели. (….)
НЕ ИСКЉУЧУЈЕМ МОГУЋНОСТ ОДРЖАВАЊА ВАНРЕДНИХ ПАРЛАМЕНТАРНИХ ИЗБОРА

Премијер Србије Александра Вучић рекао је вечерас да не може да искључи могућност одржавања ванредних парламентарних збора.

„Не могу сада тиме да се бавим… не могу да искључим ту могућност… то би морало веома брзо да се решава“, казао је Вучић,одговрајаући на питање о могућем расписивању ванредених парламентарних избора.

Говорећи о председничким изборима, на којима ће бити кандидат, Вучић је рекао да ће борба бити много тешка, јер, како је навео, „досовски (опозициони кандидати имају много пара“.

Председништво Српске напредне стране одлучило је да Вучића кандидује за председника Србије. Коначну одлуку донече Главни одбор владајуће странке 17. фебруара.

ВЕЛИКА КОРИСТ ОД КОНЦЕСИЈА ЗА БЕОГРАДСКИ АЕРОДРОМ

Премијер Србије Александар Вучић вечерас је изјавио да ће Србија имати велику корист од давања концесије за Аеродром „Никола Тесла“ у Београду на период од 25 година.

Он је у интервјуу за РТС рекао да се очекује да једнократна уплата будућег концесионара у буџет буде 350 до 400 милиона евра, а да годишњи приходи буџета по основу концесионе таксе буде 10 милиона евра.

Инвестиције концесионара на аеродрому ће износити, како је рекао, 713 милиона евра.

Београдски аеродром послује профитабилно, али нема толики профит који би обезбедио улагања која ће имати концесионар, истакао је премијер.

..РЕАКЦИЈЕ НА КАНДИДАТУРУ ПРЕДСЕДНКА ВЛАДЕ ЗА ПРЕСЕДНКА ДРЖАВЕ

ЈЕДИНСТВЕНА СРБИЈА: ПОДРШКА ВУЧИЋУ КАО ЗАЈЕДНИЧКОМ КАНДИДАТУ ВЛАДАЈУЋЕ КОАЛИЦИЈЕ

Председник Јединствене Србије (ЈС) Драган Марковић Палма изјавио је вечерас да та странка са својим коалиционим партнером, Социјалистичком партијом Србије (СПС), подржава кандидатуру лидера Српске напредне странке (СНС) Александра Вучића за председника Србије.

Он је агенцији Бета рекао и да је с лидером СПС-а Ивицом Дачићем већ договорена подршка Вучићу „као заједничком председничком кандидату“ владајуће коалиције.

Марковић је додао и да ће Главни одбор ЈС „за дан, два“ размотрати одлуку о подршци Вучићу и да ће тиме и страначка процедура бити завршена.

Председништво СНС-а раније данас је једногласно одлучило да Вучић буде председнички кандидат те странке.

НОВА СТРАНКА: КАНДИДАТУРА ВУЧИЋА ДОКАЗ ЊЕГОВЕ НЕДОСЛЕДНОСТИ

Нова странка саопштила је данас да је одлука Председништва Српске напредне странке да се лидер напредњака и премијер Србије Александар Вучић кандидује за председника државе, доказ његове недоследности.

„Александар Вучић је своје политичарење свео на константно изрицање лажи. Шта год да каже, стварност га брзо порекне. Сада је порекао сам себе. Вишемесечно инсистирање на томе да му ‘не пада на памет да се кандидује’, те да га ‘функција председника не занима’, пало је у воду, као и сијасет других лажи“, навела је Нова странка у саопштењу.

Називајући Вучића деспотом, Нова странка је додала да Вучић не трпи да било ко други буде главни глумац ма којих избора, нити подноси да било ко други обавља ма коју јавну функцију.

„Он би све да приграби, а његовом егу знаном као ‘Држава – ; то сам ја’ фали још само трон на Андрићевом венцу да употпуни своју биографију незајажљивог аутократе“, оценила је Нова странка. ;

Та партија је додала да ће зато победа доскорашњег омбудсмана Саше Јанковића на председничким изборима бити „још слађа – ; неће победити једног од многобројних статиста из Вучићевог репертоара, већ сценаристу, режисера и главног глумца у једном“.

САША ЈАНКОВИЋ: РАДУЈЕМ СЕ ВУЧИЋЕВОЈ КАНДИДАТУРИ

Будући кандидат за председника Србије Саша Јанковић саопштио је вечерас да се радује председничкој кандидатури лидера Српске напредне странке (СНС) и премијера Александра Вучића.

„Александар Вучић је толико пута рекао да се неће кандидовати за председника Републике да је било јасно да то жели да уради. Радујем се томе“, навео је Јанковић на Твитеру.

Председништво Српске напредне странке (СНС) је на раније данас одржаној седници одлучило да за председника Србије, као свог кандидата, истакне Вучића и та одлука донета је једногласно.

ЈЕРЕМИЋ:ВУЧИЋЕВА КАНДИДАТУРА – ПЕРСОНАЛИЗАЦИЈА ВЛАСТИ И ДРЖАВЕ

Будући председнички кандидат Вук Јеремић вечерас је, поводом одлуке Председништва Српске напредне странке (СНС) да кандидује премијера Александра Вучића за председника Србије, изјавио у Ужицу да су грађани сведоци убрзане, тоталне персонализације власти и државе.

Он је оценио и да би Вучићева победа на председничким изборима значила цементирање те политике на период од наредних пет година, саопштио је Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД), чији је Јеремић председник. „Одлучио сам да се кандидујем, јер сам знао да ће кандидат бити Вучић“, рекао је Јеремић у разговору са грађанима у сали локалне скупштине.

Он је оценио да ће контрола избора бити један од највећих изазова, наглашавајући да нема дилему да је више људи за промене него оних којима је добро. „Да ли ће се то остварити, добрим делом зависи од капацитета да се бирачка места покрију, кутије заштите, гласови преброје и да се одупремо притисцима оних који ће покушати да створе нерегуларне услове“, рекао је Јеремић.

Он је указао да је важно да излазност буде велика, јер то гарантује други круг у коме ће бити референдумског опредељивања. Јеремић је подсетио да је 2012. године имао ТВ дуел са Вучићем када му је поручио да се нада да на власт неће доћи, јер би издао све као што је издао Војислава Шешеља. „Нажалост та моја стрепња се остварила. Он данас издаје по други пут човека који га је довео на власт – Томислава Николића. Мене то не изненађује“, рекао је Јеремић.

ШУТАНОВАЦ: КАНДИДАТУРА ВУЧИЋА ЈЕ ПОЧЕТАК КРАЈА НАКАРАДНЕ ВЛАСТИ

Лидер Демократске странке Драган Шутановац оценио је вечерас да кандидатура Александра Вучића на председничким изборима представља почетак краја накарадне власти.

Он је у саопштењу указао да је „Томислав Николић показао колико председник Републике може да буде лош, али Вучић је доказао да је још гори премијер који не брине о људима“.

„Двојац Вучић-Николић нам је отео државу, уништио институције, смањио плате и пензије, економију довео до тачке пуцања, повећао све порезе и акцизе, подигао тензије у друштву и региону и прекршио сва обећања“, навео је Шутановац, чија је странка подржала председничку кандидатуру омбудсмана Саше Јанковића.

Он је навео и да „Србија не сме бити земља јефтине радне снаге, болница без лекова и људи без перспективе“ а да „фингиране статистике не могу да порекну чињеницу да су грађанима фрижидери све празнији, плате све мање и да се у Србији све лошије живи“.

Лидер ДС је указао да је за протеклих пет година Вучићева аутократија „показала колико може да буде погубна за земљу, њене институције и живот људи у Србији“.

„Зато позивам грађане који су за промене, све који верују да Србија може бити земља наде и перспективе, да подрже Сашу Јанковића на предстојећим изборима у Србији“, навео је Шутановац.

Према његовим речима, победом Јанковића на председничким изборима биће заустављена спирала пропадања у коју је Србију увукла Вучићева влада.

Победом Јанковића „коначно ћемо добити председника по мери свих грађана Србије. Имали смо одличног заштитника грађана, време је за одличног заштитника државе“, закључио је Шутановац.

Председништво Српске напредне странке раније данас је једногласно одлучило да Вучић буде председнички кандидат те странке.

… У овом тренутку нема ни једног коментара читалаца уз овај чланак. Занимљиво: или читаоци још спавају, нису се пробудили; или будно око уредника брише коментаре? Ко то да утврди? Занимљив је однос оних читалаца којима се овај чланак допада (6), и оних којима се не допада (18), 1:3.

Застава 2. коњичког пука „Цар Душан“ изложена у бечком Војном музеју

Непознато из Првог светског рата: Како смо изгубили заставу Гвозденог пука
BY SANJA BAJIĆ · PUBLISHED 14. ФЕБРУАРА 2017. · UPDATED 14. ФЕБРУАРА 2017.

Генерал Аугуст фон Мекензен извештава немачког цара Вилхелма о победи над српском војском, а овај захтева да му се донесе једна заплењена српска пуковска ратна заставу као симбол победе и ратни трофеј. Међутим, генерал Аугуст фон Мекензен морао је да разочара немачког цара јер током две године ратовања Србима није заробљена ни једна једина пуковска застава. Иако су губили битке Срби до краја Првог светског рата нису изгубили ни једну пуковску заставу што представља преседан у модерној историји ратовања

. Прочитајте цео чланак. Ту заставу је продао у Паризу, замисли ко – један српски академик, познати песник и комуниста. нажалостз моравац. Душан Матић. То је једина ратна српска застава, која је продајом стигла у Беч!
Застава 2. коњичког пука „Цар Душан“ изложена у бечком Војном музеју

МАЛИНА И ДРУГИ ЈАДИ или: ЗАПИСИ О СУСРЕТИМА СА СТВАРНОШЋУ

 

Малина и други јади : штиво посвећено књизи, речима и малинама / Мирослав Тодоровић; приређивач Недељко Богдановић. – Ниш: Свен, 2016. 159 стр.; фотогр.М 21 цм. – (Одзиви)

Предња стр.корица Тодоровићеве најновије књиге
Предња стр.корица Тодоровићеве најновије књиге

Мирослав Тодоровић (1946 – Трешњевица, код Ариља), књнжевник је са значајним опусом, са књижевним наградама и бројним књижевним критикама које су га пратиле од његове прве  књиге „Спис ведрине“.

Напоредо са поезијом и књижевном критиком, последњих година у стваралаштву М. Тодоровића настаје нова серија текстова који се с времена на време појављују у дневној штампи, као колумне, или реакције на друштвена збивања која су писца побуђивала на креативну реакцију.

И сам се оглашавао поводом туђих књига, што га чини активним судиоником књижевног живота Србије већ више деценија. Такав, он није могао избећи сусрет са свакодневнцом која је тражила да буде уочена и описана, једнако као и оно што чини непролазност, то јест вредност која у поезији има универзални значај.

Тематика ових текстова означена је поднасловом „Штиво посвећено књизи, речима и малинама“, али би се с подједнаким правом могло рећи да су ово есеји о нашој стварности, о нашим карактерима и судбинама. Од узалудне вере, преко разорених нада до људске (личне и друштвене) неодговорности креће се вертикала безнађа у којој се јасно види све сем излаза. Све је јасно виђено, и врло лепо речено, али довољно није. Као – да се и ми послужимо цитатима – „Не да ђаво, ил не да бог!“ (Ћ. Јакшић), „Ил је нешто теже од обоје!“ (П. П. Његош).

Дуго је Мирослав Тодоровић био изван родног краја, и телесно и духовно, све некуд горе, некуда даље, носећи са собом и слику завичаја – литераризовану и топлу (а и како би кад се у њој види село, види детињство, кад у њему живи мајка, кад се смеши родна кућа и над њом небо завичајно), не откривајући је, можда је помало и гушећи. Изван завичаја, свака се мисао претварала у облик, у камен, у чврст запис. Тако су настајале његове песме у којима као да се плашио да најави неку нежност, неки макар и случајан поглед или дашак топлине која долази из личног сусрета и додира. Редослед његових књига чији су наслови позајмљени из живота изгледа овако: Спис ведрине, Испис таме, Црно у боји, Тамно и дубоко, Земаљско и небеско; а онда опет: Шум и лахор, Лепет крила (остале податке види у Белешци о ау тору). Као да се некуд полетело, а сада се најављује слетање…

После странствовања (по земљи и свету, одакле је прикумио многе поетске гласове и облике, а и о томе постоје књиге: Лете ће бараке, Песме путовања…), песник се враћа себи, својима и завичају, и никако да се прилагоди ономе што затиче, нити да избегне оно што га сусреће, да одбегне ономе што га сустиже. У међувремену, променила се и слика завичаја. Одједном (наново) примећује све лепоте природног окружења (које су му годимама измицале), сретне га и понеки драг познаник, али и многс несагласности у социјалним односима. Једно му се укаже као нека чедна вредност, као дар природе, а друго као незахвалност човекова, као егоизам са којим човек ради у корист своје штете. (С природом се некако мири, али с људима то тешко иде. Али, има дана кад изневери и једно и друго.

Ту слику сада опева, ослоњен на искуство мисаоно и интегрално.

Али, кад се успостави нови сусрет са стварношћу која се у међувремену до границе препознатљивости изменила, настаје рационалнији приступ поновном доживљају. Промене се и боје, стигне чак и црно у боји, а помуте се и сећања. Реалност покажеи неке суровије обрисе. Онај завичај оформљен у детињству замењен је сликом која се за пола века од сневаног преобразила у живот сировог и суровог, тегобног и једино стварног, социјалног миљеа.

Из потребе да реагује и на једно и на друго, годинама сачињава и објављује (у новинама, углавном у Политици и Вечерњим новостима) своје реакције на спољне изазове. Те реакције су засноване на његовом префињеном сензибилитету, што није  ништа ни ново ни чудно, али су, по правилу, ослоњене на многа литерарна упоришта и одабрана места шире (светске) литературе, што је за нас необично, изазовно.

То је управо обележје ових текстова које се нама наметнуло као новина, и као резултат, и као срећан покушај да се ово, данас, и овде, стави у однос са оним што баштини светска култура и што њом оснажено води извесној кристализацији времена и простора, тако да се дневна актуелност претвара у универзалне поруке.

Необично за новински напис, Тодоровић у своје коментаре уноси цитате из светске и домаће литературе и тако преко пробраних ставова признатих стваралаца успоставља шире погледе на третирана питања.

То се, по нашем мишљењу, у Тодоровићевим текстовима слаже доста природно, не делује као неко изнуђено поређење, и кад аутор успостави везу са оним што види, и што му сс догађа, са оним што му је остало из сусрета са литерагуром, онда ви више немате пред собом новински чланак, из серије „реаговања читалаца“, већ прилоге својсврсне литераризоване публицистике, која егзистенцијална питања човека једне регије и једног времена смешта у миље свстске баштине, и сугестије (ако неи решења) нуди по савету светских умова (имена аутора на које се Тодоровић позива, и на чије се ставове ослања, види у Регистру). То нас је определило да му саветујемо груписање текстова у књигу, која ће, верујемо, имати читаоце.

Сваки је Тодоровићев запис несрећни случај који се решава умрежавањем на културном плану. У свом о(т)писивању стварности која га узбуђује, углавном као мучно несагласје, уз неку прекорну горчину, Тодоровић се наслања на искуство своје лектире, углавном оне које имају светски значај и универзалније поруке.

Успоставом релација на вишем нивоу повезују се садржаји ширег искуства: у разјашњење слика и прилика конкретног простора и времена укључују се реминисценције из романа, расправа, из филозофије, психологије, социологије. Чињенице пре познатљиве природе осветљавају се мислима и ставовима светски познатих аутора и стваралаца.

Текстови одају једну узнемирену природу са литерарним искуством, са истанчаним нервом за уочавање несклада свакојаке природе. Човек је наспрам природе, наспрам времена, непогода, светских потреса, али и наспрам човека и друштва, све до сопственог распећа и судбине.

Коментар коришћења баштињених ослонаца из стваралаштва великих људи ради тумачења личног доживљаја света и времена био би врло инспиративан и с резултатом. Ипак, такво узбуђење не бисмо одузели читаоцу који неће остати равнодушан ни према малинама – знаку са заставе ауторовог завичаја, ни према јадима (због сурове природе и људске несавршености) између којих се ова књига разлистава. Зато књигу препоручуЈемо у целини а читаоцу остављамо појединости. Уживаће и у једном и у другом, јер ће тек с њеном лепотом и њеном  горчином моћи да буде равноправан с аутором.

 

У Бучуму, мај – септембар 2014.                                                                                                                                  Недељко Богдановић

_________________________________________

Тодоровићева књига је штампана у тиражу примреном времену, приликама и свему осталом (200 пр). . Књигу су препоручили за штампање писци Ранко Павловић (Драж разноликости), Владимир Јагличић (Песници – Читаоци), и Живорад Недељковић (Читао сам овај рукопис и доживео га…). Књига се може поручити на ПРАВОЈ АДРЕСИ, овој:

ПРАВА АДРЕСА
                                                               ПРАВА АДРЕСА

 

Подсећам(0)…

 

Српске Новине >>>>
Српске Новине >>>>

Желео бих још једном да Вас нешто замолим и подсетим на самом крају ове 2016. године, надајући се да ћете уважити ову молбу и подсећање.

На адресу  издавача стиже (недељно и месечно)  много више прилога, но што су „Заветине“ у ситуацији да публикују. Стижу не само прилози бивших  чланова „Групе Зз“, већ и нечланова. Да би све оно што стиже могло да буде  (прво прочитано, па потом)  публиковано, потребно је и више времена и барем још једно  два-три помоћника оснивача и главног уредника. Зато – молимо –  за стрпљење, и за уважавање  и ове околности :  „Заветине“ нису  трак-трак.веб издавач! Сви прилози који стижу пролазе уобичајену уредничку процедуру, за коју је потребно времена. Подсећам: од оног момента када су  „Заветине“ изашле из  издавачког гета, дословно,  број прилога који пристижу се повећава из недеље у недељу, тако да се не може – и да хоћемо – све  овјавити према очекивањима наших сарадника, а пре свега –  бивших чланова „Групе Зз“. Затим: постоје и приоритети „Заветина“ у публиковању. Молим  да и то имате у виду.

До новембра месеца 2013. године, – да још једном подсетим –  ми смо објављивали и прилоге нечланова; али та пракса је прекинута из разумљивих разлога. Зашто бисмо објављивали радове нечланова и оних који мисле из неких својих разлога да ми можда нисмо баш најбоље „друштво“?

Још нешто: Нове бројеве часописа или књига, које нам шаљете из ових или оних разлога на УКС, или на неке београдске књижаре, или на други начин, шаљите директно на адресу  издавача, а  наћићете је и на овом месту  (у дну насловне стране,десно) . – Ур. М. М. Лукић

_____________________________________________________________

 

НЕ ШАЉИТЕ РУКОПИСЕ, САМО АКО СМО ПОРУЧИЛИ!

Више пута смо, последњих недеља скренули пажњу: Да не примамо више рукописе наших и страних писаца, које нисмо тражили. То обавештење ВАЖИ, ДО ДАЉЊЕГ – за све, без изузетка! На пошиљке које стижу а нисмо их тражили, нећемо одговарати, јер нисмо обавезни. – Оснивач Сазвежђа З, и ДИЦ-а СЗ , 13. 02. 2017.

УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, петнаест година доцније

Одломци из Дневника

Недеља, 28. VII 2002. 5:40. (Библиотека у Мишљеновцу.)

Грозница.Треба се вратити у кревет.Што ти трезан мисли, то ти пијан каже. Млађи син заспао згрчен, у трпезарији. Јутро. Петлови. Сенице.

Везане су ми руке. За шта да се ухватим?

Сеница. Шљива испред балкона. Ено, сеница скакуће испред врата. Стигла чак на праг.

Покушавам да разумем.

Зеленило шимшира, ко јед. Пролазност и трагичност живота. Сав тај шимшир је засадила покојна мајка. Надживео је. Надживљава читаве генерације.

Хорови. Петлова. Али ће доћи дан кад више неће кукурикати.

Нико ме није разумео – у то сам уверен.

Завршио сам… До октобра ће бити одштампани моји Сабрани радови (Уметност махагонија).

Бееееееееееееее! блеје овце.

Овде је популарно блејање. Многи блеје.

И киша пада. Киша тихо пада.

Врата летње кујне – отварање, затварање.

Сјебана. Пуста земља. (…………………..)

Понедељак, 29. VII 2002. 1:30.

Комарци, крвопије. Музика ноћобдија. Празнина. Провалија. Сањао – лопови упали у библиотеку и краду  – ексере! И друге ствари. Непознати лопови. Не могу да их истерам…

Снови хаоса. Двадесет хиљада зрикаваца на северу. Највећи хор на свету у ноћи. Због њих сам изашао у мрак и ушао у ову собу преображења. Човек без наде је ходајући гроб.

Синтеза је резултат равнотеже.Таложење искустава није отпочело?

Путовати Србијом. Као просјак или апостол, пешке. Описивати и записивати све, обичаје. Именовати пределе.

Слика. Обала Пека. Врбе. Сена. Дом културе. Из сна. Уз дом – празна просторија (пуна старудија). Видео их јасно у сну.

Не оглашавају се кукувије.  Тутње авиони ноћним небом. И за њима се шире отровне беле пруге.

Михаило отишао у Раброво да нешто набави.

Умио се. Грозница.

Причају у Дискотеци. Паунови Бране Аћима. Страдали. Женку појео пас на гнезду. Мужјака… исто… Без везе…

Сенице у дворишту… у башти…Тишина. Само оглашавање сеница …. (…….)

___________________________________________________________

meseceva-svadba-750
Месечева свабда

 

poledjina-500

prva-stranica-520

 

druga-i-treca-stranica-990

 

92-93-str-r-omana

_______________________________________________

dela-1

dela-2-522

 

________

Ко се данас, неколико дана после Аранђеловдана 2016. године, сећа ове књиге, овог романа, овог подухвата? То више није само срамно и апсурдно, у оваквопј једној пустињи  каква је ова земља, у којој је књижевни коров успео да надвиси брестове и јабланове, – то изгледа невероватно. Ја сам морао о свом трошку у овој несрећној земљи да одштампам прво пилот-издање својих Сабраних радова. Ко ме помогао? Јесу ли ми помогли најближи? Нису ли и они окретали главу?  Шта очекивати онда од других?… То је мучна тема; треба је отворити… Сада, када су све скоро издавачке институције у овој земљи доведене до апсолутнога срозавања, или наметања некаквих књижевних диносауруса… Шта човеку и писцу који нема длаке на језику преостаје?

Да гледа у небо, премрежено отрованим облацима и пругама. Као  фотограф Б. Веддер?

Фотографија шведског фотографа Branke Vedder
Фотографија шведског фотографа Branke Vedder

 

 

Бранко Цвејић/ Треба да признамо шта се тачно догађа, а то је да људи у Србији једва могу да вежу крај са крајем…

 Бранко Цвејић/ Илустрација

Када погледате просечну пензију и плату, ја се дивим људима који успевају да плате своје рачуне и успевају некако да преживе. Мора да се говори о томе. Стално видимо да је нама фантастично, у региону смо најбољи. Ми не трчимо трке па да будемо најбољи. Само да буде минимум достојанства, рекао је Цвејић.

Нагласио је да је потребно да признамо оно што се тачно догађа, да људи тешко могу да вежу крај са крајем, да се каже – видите, ово је јако тешко, ајде да видимо како ћемо се снаћи

„Можда је задатак политичара да ми то не чујемо. Можда је у опису њиховог места да кажу другачије, али није у опису мог посла да верујем све што кажу“, рекао је Цвејић.

Он је додао да је слобода не бојати се да кажеш оно што мислиш, али сви почињемо да се бојимо.

„Код нас се изгубила средња класа, она пада све ниже. Постоји мали број људи који живи изузетно комфорно и богато, али мали, мали број. А остали сви како се снађе“, истакао је он.

„Ако је струја јефтинија него у региону, онда и за културу мора да се да оволико, а не оволицко. Морају људи да схвате да су то основне ствари живота“, рекао је Цвејић.

Каже да је прочитао како је председник рекао да „феноменално ради свој посао“.

„Замислите када бих ја рекао да сам феноменалан глумац. Па то треба публика да каже, а не ја. Не мислим да феноменално ради свој посао“, изјавио је Цвејић.

= извор: Новости

МАНДИЋУ НАГРАДА ЛИСТА „ЗБИЉА“

Са доделе награде

Са доделе награде

У петак 14. 0ктобра 2016. године, у великој сали Удружења књижевника Србије у Француској 7. У Београду песнику ЗОРАНУ М. МАНДИЋУ уручена је награда за поезију београдског листа за културу, уметност и друштвена питања „Збиља“. Мандићу је награда додељена за песмозбирку „СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА“ у издању београдске издавачке куће „Заветина:ми“. Награда се састоји од велике повеље, медаље и новчаног износа, а ово вредно признање „Збиља“ је ове године доделила на свој двадесет и шести рођендан. Мандић се  у препуној сали Дома књижевника Србије краћом беседом обратио присутним писцима и поштоваоцима књижевности да би им затим прочитао песму Србија у дубоким водама из своје истоимене књиге.

У тами. Српске новине

(Шк)Арт

Књижевни живот и смрт

ЗАВЕТИНЕ zigota

Лист против разних саблазни

УКАЗИВАЊА

ДНЕВНИК ПИСЦА. - Портал Великих претеча - Сазвежђе З

АБИСУЗ

Тајанствено путовање Рукописа од фиока писца до Читаоца. АБИСУЗ (понор, провалија, бездан, јаз)

МЕЂУПРОСТОР

dans l'espace entre, пространство между, utrymme mellan, ruang di antara , plass i mellom , espaço entre elas, spaco en inter, Zwischenraum

KOGITO KLUB - сито и решето

ПОРТАЛ ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА │Портал Сазвежђе З

ФЕЊЕР

У тами. Српске новине

Најважније о Белатукадрузу (алиас М. Лукићу, 1950. - )

Дошао мечки на рупу. - Портал Сазвежђе З

КОРЊАЧА

Кључ за одкључавање зарђалих...

ПРЕПЕВИ

Портал Сазвежђе З

ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА

"Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.

ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА

Магазин Севераца

ВРЗИНО КОЛО

Магазин ФАНИКА

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ

Песме из романа Белатукадруз (М. Лукић)

ПРУГА

„железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Ново Друштво СУЗ - Дибидус

Портал Сазвежђе З. - Non, Je ne regrette rien

САЛАШИ СЕВЕРАЦА

Капија Звижда

РЕНЕСАНСА

Српска ренесанса

ОПАЛО ЛИШЋЕ

Песме отпале из антологије "Несебичан музеј"

ПЕЛАЗГИОН

Концентрични кругови

КОЛО

ЗАВЕТИНА. Група визионара.Пријатељи

ЧАРДАКЛИЈА

Подрум Виноградара (Капија Звижда) - Портал САЗВЕЖЂЕ З .

ИСКОШЕНО

КОМПАС, Даба Шон. Да Баш Он

ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ ТИМА

SERBIAN PRESS EXPRESS : Вести из отаџбине и расејања

ПЕТАО "Заветина"

"УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА"- (рас)продаја књига и часописа, нових и старих, необјављених рукописа, планетарна, старинарница- антикварница на ваздушним пругама. Отворена нон-стоп. Возови на овој трансземаљској књижевној радњи не касне. Шта мислите: зашто?...

Златни Расуденац

Лист за антибирократску књижевност и критику

СУЗ оркестар Мике Аласа

Портал Сазвежђе З

САЛАШИ СЕВЕРАЦА (01)

Портал Сазвежђе З

ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ

Новине Едиције Заветина

Мајмунска завера

По Шкловском

%d bloggers like this: