(Увод)
извор: Душан Стојковић ЕХО СНА : (Антологиуја песама иностраних гостију фестивала „Шумадијске метафоре“). -Ценар за културу: Младеновац, 2017, 204 стр.; илустровано, 21, цм. – 300 прим. – стр- 45-50. – Стр. 5 – 8 Лирско благодарје / Душан Стојковић
Фестивал „Шумадијске метафоре“ посто-
ји од 1987. године. Ова година је јубиларна и
стога смо решили да се појавимо са антологијом
песама иностраних гостију који су на почетку
трајања нашег Фестивала били драги угледни го-
сти Младеновца, а од онда када је фестивал по-
стао саставни део Међународног сусрета писаца
у Београду, почели да се појављују на представ-
љању наших издања на тим сусретима.
Увек смо имали по једног главног госта и
он је, као такав, био штампан (избор песама и
уводна студија) у нашим зборницима, али смо
имали и друге госте који су такође на нашим
скуповима читали песме и потом у зборницима
били заступљени са макар једном песмом. Да би
то могло да буде уприличено како ваља ангажо-
вали смо значајне познаваоце различитих књи-
жевности и познате преводице. Резултат наше
сарадње књига је која се сада налази пред вама.
Још 2010. године када смо, у намери да
прославимо стоту књигу коју смо издали, штам-
пали мини-антологију Сто у којој су, поред пес-
ника заслужних да наш Фестивал уопште за-
живи, победника Фестивала, добитника повеље
„Карађорђе“ за животно дело коју он додељује и
песничких младеновачких нада, били представ-
љени – са по једном песмом – инострани гости
нашег Фестивала.
Ово је нешто друго и много разуђеније.
Сада добијамо једну, околностима ограничену,
антологију светске поезије која је, с једне стране,
благодарје онима које смо били у прилици да
угостимо а који су нас својих стиховима дари-
вали, с друге стране, показатељ колико су наши
преводиоци у стању да се ухвате у коштац који
им превођење стихова са других језика намеће, а
са треће – и најважније – цветник који доноси не
малу прегршт антологијских стихова и песама из
најразличитијих песничких средина.
Наши песници били су у прилици – напи-
сали смо већ – да се друже са својом песничком
сабраћом и из иностранства пошто већ скоро
двадесетак година на Фестивалу учествују и ино-
страни гости (неки од њих спадају у најпознати-
је песнике у својим земљама). Ево њиховог спис-
ка: Ангел Думбровеану (1998), Румунија; Вјаче-
слав Купрјанов (1999), Русија; Разван Вонку
(1999), Румунија; Кајоко Јамасаки (2000), Јапан;
Нефтали Сандовал Векарић (2001), Колумбија;
Силвија Монрос-Стојаковић (2002), Аргентина;
Бабкен Симоњан (2003), Јерменија; Антонио
Порпета (2004), Шпанија; Џонатан Боултинг
(2005), Велика Британија; Ласе Седеберг (2006),
Шведска; Катарина Фростенсен (2007), Шведска;
Андреј Базилевски (2008), Русија; Славе Ђорђо
Димоски (2009), Македонија; Елка Њаголова
(2010), Бугарска; Нико Графенауер (2011), Сло-
венија; Иво Светина (2012), Словенија; Маја
Видмар (2013), Словенија; Влада Урошевић
(2014), Македонија; Ђорђе Вултуреску (2015),
Румунија и Ханс Тил (2016), Немачка.
Поред њих, инострани гости нашег фести-
вала били су и многобројни песници из Пољске
(Ева Зонеберг, Лукаш Мањчик, Александар Нав-
роцки, Ерик Островски, Гењуш Касјанович, Вла-
дан Стаменковић и – двапут – Гжегож Латушин-
ски), Норвешке (Кирсти Блум), Чилеа (Сесилија
Валдес), Панаме (Рафаел Муњос Сајас), Сједи-
њених Америчких Држава (Дејвид Холер и Ђек
Маринај), Кине (Лиу Хангјинг, Ћин Ћиенфан,
Донг Шенглонг, Ченг Ен Бо, Чен Д`Хунг и Ђиди
Мађа), Турске (Ерол Туфан), Индије (Рита Мал-
хорта), Велике Британије (Ричард Бернс), Грчке
(Катерина Коризони и Епаминонда Констандако-
пулос), Француске (Женевјев Клавсен и Филип
Танселен), Македоније (Разме Кумбароски, Гане
Тодоровски и Славе Ђорђо Димоски), Црне Горе
(Будимир Дубак), Белгије (Роберт Сталтерс),
Шведске (Елеонора Лутхандер), Немачке (Тоби-
јас Бургхарт, Михаил Шпајер и Волфганг Фезе),
Украјине (Васил Махно), Белорусије (Едуард
Акулин), Румуније (Думитру М. Јон, Каролина
Илика и Славомир Гвозденовић по два пута и
Ђорђе Вултуреску), Шпаније (Мануел Кирога
Клериго, Педро де ла Пења, Хајме Б. Роса и Ал-
берто Гарсија Тереса), Бугарске (Георги Борисов,
Николај Шопов, Пламен Панчев и – два пута –
Роман Кисјов), Италије (Алберто Пиперно, Анђе-
ла Ђанели и – два пута – Ана Саноликуидо) и Ру-
сије (Вјачеслав Купрјанов и по два пута, Алек-
сандар Герасимов и Сергеј Гловјук).1 Неки од
њих били су и главни инострани гости нашег
Фестивала те се њихове песме налазе у првом
делу наше антологије: Славе Ђорђо Димоски,
Ђорђе Вултуреску и Вјачеслав Купрјанов.
Поновимо још једном, пошто је то сушта
истина, Младеновац је постао, и остао, песнички
град и не само у време одвијања Фестивала. За
њега се зна у свим срединама у којима је поезија
присутна, дакле – свуда. Поезија нам је једна од
најлепших улазница у свет. Ништа лепоту не мо-
же да ограничи и пороби. Где се песникује, ту се
пуним плућима живи. Многе наше књиге
подеље- не страним учесницима међународних
сусрета писаца у Београду путују у свет и налазе
место у страним библиотекама и на иностраним
факултетима. Њихове књиге долазе у наше руке.
Поезија незадрживо кружи и поетском светлош-
ћу све обасјава.
Душан Стојковић
___
1 Када је о овим песницима реч, бирали смо оне међу њи-
ма које ћемо антологијском песмом заступити у нашем
цветнику.
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ 