РЕЛИГИОЗНО ИСКУСТВО / БелаТукадруз

Посвећено једном од најсензибилнијих чланова тзв. Имагинарне редакције (Сазвежђа З)

У оно време када сам, био млад и неопрезан, као Давид,
и пасао овце и краве
у Бојном Потоку,
и читао „Горостаса из Јасне Пољане“
заспах на путањици, у багремару,
омамљен мирисом процветалог багрема
и дивљих јагода.
Пробуди ме неко шиштање
изнад прса
Змија црна крупноглава шумска
палацала ми језиком
изнад главе
У трену видех
да је прогутала
фазана, и да јој се надуо
трбух: заглавио се
између мојих ногу!
Подигох јој хладни трбух
голим коленом и она одпуза
даље, у шибље…
Не моја брзина,
већ Бог, само ме је Бог
спасио и сачувао тога дана.
И од тада више никад
не заспах у шуми!
Бадњак, Шведска. Поздрав свима – мојима
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s