РЕЛИГИОЗНО ИСКУСТВО / БелаТукадруз

Посвећено једном од најсензибилнијих чланова тзв. Имагинарне редакције (Сазвежђа З)

У оно време када сам, био млад и неопрезан, као Давид,

и пасао овце и краве

у Бојном Потоку,

и читао „Горостаса из Јасне Пољане“

заспах на путањици, у багремару,

омамљен мирисом процветалог багрема

и дивљих јагода.

Пробуди ме неко шиштање

изнад прса

Змија црна крупноглава шумска

палацала ми је језиком

изнад главе

У трену видех

да је прогутала

фазана, и да јој се надуо

трбух: заглавио се

између мојих ногу!

Подигох јој хладни трбух

коленом и она одпуза

даље, у шибље…

Не моја брзина,

већ Бог, само ме је Бог

спасио и сачувао тога дана.

И од тада више никад

не заспах у шуми!

Бадњак, Шведска. Поздрав свима – мојима

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s