ЛИРСКО БЛАГОДАРЈЕ / Душан Стојковић

 

(Увод)

 

извор: Душан Стојковић ЕХО СНА : (Антологиуја песама иностраних гостију фестивала „Шумадијске метафоре“). -Ценар за културу:  Младеновац, 2017, 204 стр.; илустровано, 21, цм. – 300 прим. – стр- 45-50. – Стр. 5 – 8 Лирско благодарје /  Душан Стојковић

Фестивал „Шумадијске метафоре“ посто-
ји од 1987. године. Ова година је јубиларна и
стога смо решили да се појавимо са антологијом
песама иностраних гостију који су на почетку
трајања нашег Фестивала били драги угледни го-
сти Младеновца, а од онда када је фестивал по-
стао саставни део Међународног сусрета писаца
у Београду, почели да се појављују на представ-
љању наших издања на тим сусретима.
Увек смо имали по једног главног госта и
он је, као такав, био штампан (избор песама и
уводна студија) у нашим зборницима, али смо
имали и друге госте који су такође на нашим
скуповима читали песме и потом у зборницима
били заступљени са макар једном песмом. Да би
то могло да буде уприличено како ваља ангажо-
вали смо значајне познаваоце различитих књи-
жевности и познате преводице. Резултат наше
сарадње књига је која се сада налази пред вама.
Још 2010. године када смо, у намери да
прославимо стоту књигу коју смо издали, штам-
пали мини-антологију Сто у којој су, поред пес-
ника заслужних да наш Фестивал уопште за-
живи, победника Фестивала, добитника повеље
„Карађорђе“ за животно дело коју он додељује и
песничких младеновачких нада, били представ-
љени – са по једном песмом – инострани гости
нашег Фестивала.
Ово је нешто друго и много разуђеније.
Сада добијамо једну, околностима ограничену,
антологију светске поезије која је, с једне стране,
благодарје онима које смо били у прилици да
угостимо а који су нас својих стиховима дари-
вали, с друге стране, показатељ колико су наши
преводиоци у стању да се ухвате у коштац који
им превођење стихова са других језика намеће, а
са треће – и најважније – цветник који доноси не
малу прегршт антологијских стихова и песама из
најразличитијих песничких средина.
Наши песници били су у прилици – напи-
сали смо већ – да се друже са својом песничком
сабраћом и из иностранства пошто већ скоро
двадесетак година на Фестивалу учествују и ино-
страни гости (неки од њих спадају у најпознати-
је песнике у својим земљама). Ево њиховог спис-
ка: Ангел Думбровеану (1998), Румунија; Вјаче-
слав Купрјанов (1999), Русија; Разван Вонку
(1999), Румунија; Кајоко Јамасаки (2000), Јапан;
Нефтали Сандовал Векарић (2001), Колумбија;
Силвија Монрос-Стојаковић (2002), Аргентина;
Бабкен Симоњан (2003), Јерменија; Антонио
Порпета (2004), Шпанија; Џонатан Боултинг
(2005), Велика Британија; Ласе Седеберг (2006),
Шведска; Катарина Фростенсен (2007), Шведска;
Андреј Базилевски (2008), Русија; Славе Ђорђо
Димоски (2009), Македонија; Елка Њаголова
(2010), Бугарска; Нико Графенауер (2011), Сло-
венија; Иво Светина (2012), Словенија; Маја
Видмар (2013), Словенија; Влада Урошевић
(2014), Македонија; Ђорђе Вултуреску (2015),
Румунија и Ханс Тил (2016), Немачка.
Поред њих, инострани гости нашег фести-
вала били су и многобројни песници из Пољске
(Ева Зонеберг, Лукаш Мањчик, Александар Нав-
роцки, Ерик Островски, Гењуш Касјанович, Вла-
дан Стаменковић и – двапут – Гжегож Латушин-
ски), Норвешке (Кирсти Блум), Чилеа (Сесилија
Валдес), Панаме (Рафаел Муњос Сајас), Сједи-
њених Америчких Држава (Дејвид Холер и Ђек
Маринај), Кине (Лиу Хангјинг, Ћин Ћиенфан,
Донг Шенглонг, Ченг Ен Бо, Чен Д`Хунг и Ђиди
Мађа), Турске (Ерол Туфан), Индије (Рита Мал-
хорта), Велике Британије (Ричард Бернс), Грчке
(Катерина Коризони и Епаминонда Констандако-
пулос), Француске (Женевјев Клавсен и Филип
Танселен), Македоније (Разме Кумбароски, Гане
Тодоровски и Славе Ђорђо Димоски), Црне Горе
(Будимир Дубак), Белгије (Роберт Сталтерс),
Шведске (Елеонора Лутхандер), Немачке (Тоби-
јас Бургхарт, Михаил Шпајер и Волфганг Фезе),
Украјине (Васил Махно), Белорусије (Едуард
Акулин), Румуније (Думитру М. Јон, Каролина
Илика и Славомир Гвозденовић по два пута и
Ђорђе Вултуреску), Шпаније (Мануел Кирога
Клериго, Педро де ла Пења, Хајме Б. Роса и Ал-
берто Гарсија Тереса), Бугарске (Георги Борисов,
Николај Шопов, Пламен Панчев и – два пута –
Роман Кисјов), Италије (Алберто Пиперно, Анђе-
ла Ђанели и – два пута – Ана Саноликуидо) и Ру-
сије (Вјачеслав Купрјанов и по два пута, Алек-
сандар Герасимов и Сергеј Гловјук).1 Неки од
њих били су и главни инострани гости нашег

Фестивала те се њихове песме налазе у првом
делу наше антологије: Славе Ђорђо Димоски,
Ђорђе Вултуреску и Вјачеслав Купрјанов.
Поновимо још једном, пошто је то сушта
истина, Младеновац је постао, и остао, песнички
град и не само у време одвијања Фестивала. За
њега се зна у свим срединама у којима је поезија
присутна, дакле – свуда. Поезија нам је једна од
најлепших улазница у свет. Ништа лепоту не мо-
же да ограничи и пороби. Где се песникује, ту се
пуним плућима живи. Многе наше књиге
подеље- не страним учесницима међународних
сусрета писаца у Београду путују у свет и налазе
место у страним библиотекама и на иностраним
факултетима. Њихове књиге долазе у наше руке.
Поезија незадрживо кружи и поетском светлош-
ћу све обасјава.

Душан Стојковић

___

1 Када је о овим песницима реч, бирали смо оне међу њи-
ма које ћемо антологијском песмом заступити у нашем
цветнику.

Advertisements

Завет / БелаТукадруз

 

Среда 17, 09. 97. , 7:16 ч

Мит и метафора.

Не подметати. Не подваљивати. Не изводити вешто клевету. Не лагати.

     Колико има истине у ономе што пише  у новинама, прогласима, истраживањима?

      Какав је овај народ?

      Какав је ово свет? Камелеонски? Прелетачки?

Колико је њих одржало саборни завет?*

– – – – – – – – – – –

Двадесет година исто, исто…

Уочи Божића, 2018.

_________________

*

Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић: Aleksandar P. Karađorđević (London, 13. avgust 1924Pariz, 12. maj 2016) bio je najstariji sin Kneza Pavla Karađorđevića i Kneginje Olge.)
„… мој отац никад није хтео да говори о политици у кући…нисмо знали шта се десило (27. марта 1941. године у Београду)…то је касније дошло и почели смо да разумемо…после рата је мој отац био у Африци… прво у Кенији…..и то је упропастило нашу земљу, почетак рата, који није био наш…како сам се осећао после, 1947. године…један стари пријатељ је дошао у Јоханесбург где смо живели, ја сам се упознао са њим и са његовом женом која је била златна Рускиња. И тај пријатељ је рекао оцу: – Дозволите ми да водим Александра у Лондон, било би много боље за њега, него да чека у Јужној Африци…И тако је и било, отишао сам код њега, и живео код њега…Кад се родите као Карађорђевић, српски кнез, онда вас чека најтежа школа…најтежи факултет, најтежа војна академија на свету… морате се научити шта значи бити Србин, постати Србин…Морате се научити шта значи служити Богу и Србији…И оно што је најтеже: за то вам је потребан таленат од бога. Морате имати љубав за сваког Србина или Српкињу. Без разлике да ли су згодни или незгодни. Без разлике на њихово политичко опредељење. Неопходно је да се упознате са свим особинама народним. Да знате које су негативне а које позитивне. Онај ко жели да служи Србији, прво мора бити спреман да се жртвује за њу. ….. Прво морамо да разумемо да комунизам траје сувише дуго…И за време комунизма људи су били затворени, живот је био не знам. Можда добар за неке? Али људи нису били слободни. Нису могли да путују, нису могли да чувају куће…све је било национализирано…и то остане… Да лечимо то…то треба…не знам… комунизам је био педесет…шесдесет година…Како ћемо у десет дана да поправимо све то?…То није могуће. Али ако људи читају мало и виде … ми нисмо били једини који смо били под тешкоћом комунизма…на жалост има их више…још један дан и то ће бити – Аа, јуче је било тако! Али данас још није тако…Српска краљевина мора бити саборна или је неће бити!Дакле српска Краљевина ће будући да је саборна сабрати окупити ујединити све Србе око идеала Српства односно на основу једнакости у правима и обавезама. Саборност је једна јако важна ствар и то треба да буде циљ живота. Живот, знате, има пуно путева, има леви, има десни, али има и трећи пут и то је најважнија ствар за мене. Трећи пут прекида све друге путеве. Ми морамо увек да будемо отворени нашом мишљу другима: шта хоће, шта траже, шта су њихови циљеви?…То је велики пут и то сви међу нама треба да научимо и да учинимо у нашем животу…“
1
Својим сећањима на детињство, на оца, на рат, размишљањима о судбини Србије, Кнез Александар Карађорђевић бодри сународнике и враћа им самопоуздање у тешким временима, употпуњујући недостајућу светлост наше, сувише дуго одсутне круне. Својом пореклом, сједињујући у себи крв многих европских династија, од Романових до грчких и данских принчева, Кнез је сведочио о живој монархистичкој идеји аутентичне, аристократске Европе нација. – видети више:  Dostojanstvo i nada – Knez Aleksandar Karađorđević

 

РЕЛИГИОЗНО ИСКУСТВО / БелаТукадруз

Посвећено једном од најсензибилнијих чланова тзв. Имагинарне редакције (Сазвежђа З)

У оно време када сам, био млад и неопрезан, као Давид,
и пасао овце и краве
у Бојном Потоку,
и читао „Горостаса из Јасне Пољане“
заспах на путањици, у багремару,
омамљен мирисом процветалог багрема
и дивљих јагода.
Пробуди ме неко шиштање
изнад прса
Змија црна крупноглава шумска
палацала ми језиком
изнад главе
У трену видех
да је прогутала
фазана, и да јој се надуо
трбух: заглавио се
између мојих ногу!
Подигох јој хладни трбух
голим коленом и она одпуза
даље, у шибље…
Не моја брзина,
већ Бог, само ме је Бог
спасио и сачувао тога дана.
И од тада више никад
не заспах у шуми!
Бадњак, Шведска. Поздрав свима – мојима