ДЕСИЛО СЕ ОНО ШТО СЕ ДЕСИЛО

***

https://vk.com/aleksandrasaska

***

Хрпе опалог лишћа. ноћас је био мраз, добар мраз. Смоква је осетљива….
Небеска плавет. Ширина плаветнила… Снимак од пре неколико минута. (16:24 ч)

ЦВЕЋЕ ЗЛА, тј. песма „БАЛКОН“. – Певајући о „мајци успомена“, најпознатији и најубедљивији француски песник свих времена, Шарл Бодлер, пева о својим љубавима и искуствима дивљења „у сутону жарком“:

Простор дубок, срце пуно силне снаге,

Кад, нагнут над тобом, над својом владарком,

Мишљах да удишем дах крви ти драге!

Дивна беху сунца у сутону жарком!

Као зид би густа ноћ почела расти;

Очима тражећи кроз мрак твоје зене

и твој дах пијући, о отрове! сласти!

Успавах ти братском руком ноге снене…

……

Знам како да вратим све тренутке срећне,

да у твом колену прошлост видим целу.

Јер где да лепоте нађем неизречне,

До у твоме срцу, твоме драгом телу?

Као илустрација ове песме у овом издању (Сабрана дела Шарла Бодлера ЦВЕЋЕ ЗЛА – Београд, Народа књига, 1959, стр. 61), штампана је црнобела фотографија уља К. Манеа „Бодлерова љубавница“), која наравно, није на висини Бодлерових стихова, и мајсторских удубљивања у поноре поезије. Бодлер је у исто време и толико савремен и модеран и непоновљив, и претеча једног занесеног верника и антиципатора ових времена, која ни у раздобљу урушавања ове последње цивилизације није родила сличног песника, јер су превладале стихијске и сотонистичке, узурпаторсске и уништитељске црне скупине крвопија које су успеле да загуше и заглуше скоро све оно што је боље и племенитије од њих, од зеленаша и готована, и импотентних стрвинара, лешинара и рептила, аждаја и аждајкиња…

А ови стихови Бодлера из „Портрета“, у многима на овом делу полулопте земље где наступа јесен, ширећи не хрпе него армаде опалог лишћа:

Болест и Смрт спепељују сав јарки

огањ што негда букташе за нас.

Од очију големих, нежних, жарких,

од уста где свом срцу тражих спас,

од пољубаца мелемних ко мед,

заноса што се као муње роје,

шта оста? О грозоте! Само блед

и трошан цртеж овај у три боје

што као и ја у самоћи мре,

и који Време, црн старац пун злости,

свакога дана грубим крилом тре…

Убицо Живљења и Уметности,

све стреле твоје спомен не затреше

на ону што ми сласт и слава беше!

Изазивају вероватно слична расположења, размишљања, освртања.

Читам поново,по ко зна који пут Бодлера,читајући у ствари себе! Гнусну 2020. годину провео сам све до јуна са оном коју је уграбило Време. Читај – прилике, Сотонистичка ујдурма. Уместо Северног анђела у чије се дубоке и прозрачне очи упијах као у дубину небеса, сад гледам сву ту пустош и празнину Једног света који је наумио да загосподари овом планетом, тако што ће недопустувом еутаназијом да побије преко седам и по милијарди живих Божјих душа!!!

Арханђеле Михаило, Небески војсковођо, помози нам да се усправимо, да се народи усправе и одупру тим болесним и грамзивим крвопијама!…

Није нам потребан ВО-ЂА! Читајте тако како је написано. Изговарајте ту реч слог по слог и звук ће вам казати зашто. Нека иду дођавола! све вође, сви подметнути, од књаза Милоша до Хромог Дабе!

Нама је више по вољи Геније којем је кроз Божије визије долазило Све оно што је Бог наменио најстаријем роду на овој планети.

Шта је са Телом,и тајнама Николе Тесле?

Каква је истина о Тесли – хоће ли то ико, икада, игде сазнати? Зашто нас лажу? Зашто хоће да нас потамане као бубашвабе?