| VORBARĬ RUMÎŃESK VLAŠKO-SRPSKI REČNIK* |
| preslovljen po latiničnom standardu Vlaškog nacionalnog saveta |
| Etno-leksikon tradicionalne kulture Vlaha istočne Srbije |
| Originalan on-line internet program za akviziciju reči iz umirućeg jezika srbijanskih Vlaha |
| Autor projekta (koncept rečnika, ortografija, softver i dizajn): Paun Es Durlić, dipl. etnolog Majdanpek, Srbija |
| http://www.paundurlic.com/vlaski.recnikStalni konsultantni za softver: Ivan Reković Predrag Durlić-VujićStalni konsultant za rečnik: Olgica Petković, prof. |
 |
| Neredigovan i nelektorisan tekst, samo za ličnu upotrebu! Sva prava zadržana. Svaka zloupotreba kažnjiva po zakonu. Projekat Vorbar zvanično pokrenut 1. IX 2011. godine. |
| Ova verzija štampana: |
| 09.10.2018, 19:47:32 |
| Broj obrađenih reči: |
| 5002 |
Недавно је публикован – електронска верзија – ВЛАШКО-СРПСКИ РЕЧНИК, за чије је објављивање на овом свету најзаслужнији Паун Ес Дурлић, песник који већ деценијама одбија да то буде!*
_______
* Paun Es Durlić je diplomirani etnolog koji se službeno vodi kao radnik u Muzeju u Majdanpeku, na poslovima i zadacima kustosa. Po nacionalnosti je Pesnik, poreklom iz roda Liričara, podvrsta Homo Ludens. Neki ga smatraju čistim Vlahom, što je istina, jer se redovno kupa.
Rođen je u Rudnoj Glavi 1949. godine, gde je završio osnovnu školu. Kad je krenuo u školu, od srpskog jezika znao je svega dve reči, doduše samo jednu je znao celu a drugu do pola, ali i to je već bilo nešto. Ostali nisu znali ni toliko. Cela reč je bila „maćka“ (sa mekim „ć“), a ona polovina je glasila „rp“, i on je bio čvrsto ubeđen da se tako na srpskom zove mačkin rep. Zato se, kao pravi paun, šepurio danima po školskom dvorištu, ponavljajući: „Mâţu – maćka, cuada – rîp!“, izazivajući zavist kod svojih vršnjaka!
Roditelji su mu se bavili kovačkim, električarskim, bravarskim i sličnim zanatima, a preci su mu bili pevači, svirači,pripovedači i vračevi na glasu. U slobodno vreme bavili su se stočarstvom, i, za nuždu, zemljoradnjom koju nisu mnogo razumeli. Ni voleli. Počeo je da radi sa četiri godine, kao čuvar kvočke s pilićima, nastavio sa stadom od 4-5 jagnjeta, a zenit čobanske karijere ostvario na jednoj bačiji koja je brojala 120 ovaca! Kada je u jesen razdužio stado, falile su samo dve! Vadio se da su ih pojeli vuci, iako vukova već dugo nije bilo u tom kraju. (Tu foru sa vukovima čuo je od drugih čobana, koji su pogubili više ovaca od njega!) Gazda je bio dobričina, voleo ga je i nije pravio pitanje. Rekao je samo: „Pa i vuci nešto moraju da jedu!“, poklonio mu veliki šešir, opanke od guma sa nemačkog motocikla i otpravio ga nazad kod roditelja, u dolinu Šaške. Kako mu nije puklo srce od ponosa kada je, onako nakićen, stao nogom na kućni prag, ostalo je do danas nejasno!
Rano je pokazao talenat za zanate. Sa 12 godina umeo je da na sitne delove rasklopi očev motor. Ali nije umeo da ga sastavi, što se nije ni tražilo od njega, to je bio očev posao. Kasnije, kada je i to naučio, otkrio je da ima redak dar: rasklopi jednu mašinu, a kad je sklopi – ostanu delovi za još jednu! Nikad nije razumeo mašinsku industriju koja proizvodi aparate sa toliko nepotrebnih delova? (….)
U nadi da će postati pisac, o čemu je sanjao još od susreta sa prvom knjigom, studirao je srpsko-hrvatski jezik i književnost, ali je ubrzo prešao na grupu za likovno vaspitanje i obrazovanje Više pedagoške škole u Beogradu, na kojoj je diplomirao 1973. godine. Kada je njegova majka Gergina, čistokrvna seljanka, rekla jednoj novinarki da je njen sin dobar slikar, ali da ona „najvoli Pikasa“, poklonio je seljacima sve svoje slike a prijateljima pride i sav slikarski pribor. Nikada više nije povukao crtu, ako se ne računaju kafanske žvrljotine po salvetama, kojima je obično sklon između petog i sedmog špricera! Više ne može, jer mu posle sedmog olovka ispada iz ruke! (…)
- Spada u redak soj pesnika koji nikada nisu napisali svoju prvu pesmu. Prva pesma koju je napisao bila je tek druga po redu, jer mu je prvu napisala majka kada je bio u drugom razredu osnovne škole. Zvala se „22. mart, dan proleće“ (baš tako!) i bila je, sa nužnim ispravkama učitelja Milka Ivanova, zalepljena na plavi pak-papir koji je pritiskačima sa velikom glavom („rajsnadlama“) bio pribijen o neravni zid osnovne škole u Blizni.
U VII razredu osnovne škole započeo je svoj prvi (i poslednji) roman, pod nazivom „Ludo leto“. Smatrao je da će roman biti gotov kada napuni svesku od 100 lista! Ali, kada je svesku napunio a radnju romana nije priveo kraju, u nemogućnosti da nabavi drugu svesku, pisanje je prekinuo. Zapravo, devojčica koju je romanom hteo da zaseni, zaljubila se u međuvremenu u drugog dečaka! Bio je najbolji sportista škole! Taj dečak. A ona koja je njemu tajno slala ceduljice sa podsticajnim porukama, nije bila vredna toga! Kad je shvatio da je pogrešio, bilo je dockan. Već je imala dve devojčice s kikicama.
видети више
__________ Примери из овог АБЦЕДАРА, узети са самог краја :
| źungja (juo źungîj, jel źungîje) [akc. źungja] (gl. p. ref.) — (fig.) zaklati, preklati, zatreti; slomiti; uništiti ◊ prinsăj bugarju, fata mînsa, šă-l trăbui źungja frumuous, ama-j mij nu-m đacără — uhvatih Bugarina, majčicu mu, i trebaše ga lepo zaklati, ali mi moji ne dadoše [Mlava] ♦ dij. var. žungja [Por.] ♦ rum. junghia ♦ etim. < lat. jugulare | |
 |
źungjat (źungjată) (mn. źungjac, źungjaće) [akc. źungjat] (prid.) — (fig.) zaklan, satrt; uništen ◊ aša uom znobiu dămult ar trăbuja să fije źungjat — takav zlobnik je odavno trebalo da bude zaklan [Mlava] ♦ dij. var. žungjat [Por.] ♦ rum. junghiat |
|
źunje (mn. źunj) [akc. źunje] (i. m.) — mladić, momak ◊ źunje je bajat ćinîr — „žunje” je mlado momče [Crn.] ◊ źunji sa duk la visaljije — mladići idu na veselje(Medveđica) [Hom.] ♦ rum. june ♦ etim. < lat. juvenis |
|
źunjinkă (mn. źunjinś) [akc. źunjinkă] (i. ž.) — (zool.) junica ◊ źunjinkă je vicao ćinîră, đi batrînă pănă pi la vro duoj anj — junica je mlado tele, starosti od jedno dve godine[Por.] ♦ rum. junincă |
|
źuok (mn. źuokurj) [akc. źuok] (i. s.) —1. igra; igranka; zabava ◊ dzîua la pîkurarj trjaśe juta, dakă au fîrtac đi źuok — pastirima dan brzo prođe, ako imaju društvo za igru ◊ pi fata mare n-o trjek źuokurlji, kă trăbe sî gasaskă soc đi mîritat — odrasla devojka ne propušta igranke, jer treba da nađe muža za udaju ◊ puška nuje đi źuok, kă puaće să poknjaskă sîngură — puška nije za igru, jer može da opali sama ◊ źuok kopilarjesk — dečja igra 2. kolo ◊ đi patru je măj đes źuok kare sa źuakă pi la visaljij — četvorka je najčešće kolo koje se igra na veseljima ◊ źuok đi bîtrjnjacă — starinsko kolo ◊ źuok rumînjesk — vlaško kolo 3. (fig.) šala, sprdnja, spletka ◊ mînă źuok, faśe źuokurj ku veśinji — tera šegu, pravi šale na račun komšija ◊ nu sa batut źuok đi njima, k-a fuost rušînje — nije se ismevao nikog, jer je ružno ♦ var. žuok [Por.] ♦ etim. < Lat. iōcus |
…..
Пошто је овај речник, или мост, између два народа, доступан, верујем да ће, кроз време, надограђиван, обогаћиван, бити изазов за радознале духове. У сваком случају, вредан подухват!
ЛеЗ 0016361
..
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ 